Za sve sportiste pa i za fudbalere ishrana je veoma vazna i trebalo bi joj posvetiti dosta paznje. O tome vodi racuna nutricionista, koji propisuje kakva bi ona trebalo da bude. Svakako da se ona razlikuje od ishrane ljudi koji se bave nekim drugim zanimanjima, npr. koji sede u kancelariji jer kod njih ne postoji veliki fizicki napor, samo umni.

Sportisti su mnogo fizicki optereceni i prilikom treninga i utakmica se iscrpljuju i trose mnogo kalorija koje je potrebno nadoknaditi. Od broja treniga u toku dana zavisi koliko ce kalorija potrositi ali za 24 h moguce je izgubiti cak 4500 do 5000 kalorija.

Treba obratiti paznju na hranu koja se unosi jer ona utice na takmicarsku sposobnost.
Zato bi pre fizicke aktivnosti trebalo da se unose namirnice koje se lako vare a istovremeno zadovoljavaju energetske potrebe igraca. Vrlo je vazno da ishrana pre samog treniga ili utakmice bude pravilna, da bi umirila stomak, sprecila glad ali i obezbedila energiju.

Hrana bi trebalo da bude rasporedjena u tri do pet obroka, znaci bilo bi pozeljno da fudbaleri imaju i dve uzine, iako je to prakticno nemoguce jer kada su na pripremama, neposredno pred samo takmicenje, oni imaju nekada i po tri treninga.
Obrok pre fizicke aktivnosti bi trebao da bude na prvom mestu bogat ugljenim hidratima. Treba unositi i masti i belancevine, ali ne u tako velikim kolicinama.

Trebalo bi se unose ugljeni hidrati sa niskim glikemijskim indeksom kao sto su npr. zitarice koje ce obezbediti ravnomeran dotok glukoze u krvi. On ne sme da bude povecan, sto se postize unosenjem cokolade i namirnica sa belim secerom, jer to negativno deluje na takmicarsku sposobnost igraca.

Posto fudbaleri trce velikim intenzitetom tokom utakmice, dolazi do iscrpljivanja glukoze u misicima. Kada dodje do njenog gubitka, fudbaleri osecaju zamorenost i dolazi do znatno smanjene brzine trcanja, time postizu se i lose rezultate, sto nikako nije njihov cilj. Zato bi trebalo da vode racuna o ishrani i da uvedu sebi neka pravila koja treba da postuju.
Smatra se da ne bi trebalo jesti nista 3 do 4 sata pre utakmice ili treninga.

Vrlo je vazno da fudbaleri unose dosta tecnosti jer dolazi do njenog gubitka tokom utakmice, pa moze doci do dehidratacije sto izaziva negativne posledice, kao sto je na primer gubitak snage za trcanje. Trebalo bi da konzumiraju vodu ili neka sportska pica kako pre utakmice tako i na poluvremenu. Najbolje bi bilo kad bi u organizam uneli 2 do 2, 5 litre tecnosti, sto je moguce putem caja, mleka, djusa, supe i 1,5 vode preko vode i negaziranih sokova.
Gazirane napitke sportisti ne bi trebalo da piju.

Namirnice koje bi trebalo da konzumiraju sportisti su beli i crni hleb, meso, riba, mleko, jaja su takodje veoma bitna, ali ne vise od 2 komada. Preporucuje se i krompir koji je bogat ugljenim hidratima, ali ne vise od 300 grama dnevno, kao i povrce u istoj kolicini.

Vrlo je vazan i unos vitamina jer se oni gube znojenjem, pa ih je potrebno nadoknaditi namirnicama koje su bogate njima. Vitamini C i B su veoma vazni.

Posle utakmice takodje je potrebno popiti vecu kolicinu tecnosti bogatu ugljenim hidratima, u kolicini od najmanje 500 gr, kako bi se nadoknadile zalihe glikogena u misicima.