Category Archives: Sportovi

Trening za kondiciju

Za kondiciju je bitno konstantno vežbati. Za početak 1-3 treninga nedeljno po 20-30min, uz povećanje naprezanja u treningu svake sledeće nedelje. Početnici treniraju 50%-60% od max pulsa. Ostali 70%-80% od max pulsa.

Zagrevanje 3-6min pre treninga. Smanjiti naprezanje zadnjih 3-6min lakšim treningom (hodanje, vožnja bicikla, lakši rad na step-mašini itd.) i istezanje posle treninga. To omogućava vraćanje krvotoka i priprema telo za odmor. Pratiti napredak i beležiti rezultate: opterećenje (watt), vreme i puls.

Za početak izaberete jednu vrstu vežbe na kojoj će se trening bazirati.

Na primer – sklekovi (20 ponavljanja). 1- sporo spuštanje; 2- sporo podizanje; 3- raditi što bržim tempom; 4- max broj ponavljanja srednjim tempom; 5- max broj ponavljanja brzim tempom. Odmor između serija 1min prve nedelje, druge nedelje odmor 45s i tako u krug.

Tako raditi i čučnjeve, poskoke, trbušnjake sa različitim varijantama i kombinacijama (muški/ženski sklekovi, čučnjevi do dole/kratki/sa spojenim petama) itd.

Kada prođete osnovne vežbe u okviru početnog treninga, možete raditi kompleksniji trening koji se izvodi 4-5 puta nedeljno. To je ciklus koji se sastoji od 3-4 etape.

I – 4 nedelje: 20 sklekova, 40 čučnjeva, 200 trbušnjaka, 15 zgibova, uz 2km trčanja.

II – 5 nedelja: 30 skelkova, 55 čučnjeva, 300 trbušnjaka, 25 zgibova,uz 4km trčanja.

III – 4 nedelje: 45 sklekova, 70 čučnjeva, 500 trbušnjaka, 40 zgibova, uz 6km trčanja.

IV – 2 nedelje: 58 sklekova, 90 čučnjeva, 650 trbušnjaka, 50 zgibova, uz 7,5km trčanja.

Kod trčanja raditi jednu relaciju – sprint, druga relacija – džoging.

Ukoliko ne radite trening za kodiciju radi teretane ili određenog sporta, već samo za rekreaciju i zdravo telo, potrebno je da se konsultujte sa lekarom.

Kondicioni trening za svakoga se izvodi bez rekvizita, sa njima; umesto tegića – flašica, za sklekove i oslonac koristiti klupu, ogradu. Raditi preko cele godine, napolju ili u sali.

Iskorak, Polučučanj, Bočni iskorak, Ptičar, Planinar, Knee up, Klasična kondiciona vežba, Leg Up, Dvoručni biceps, Triceps ekstenzija, Veslanje tegovima, Skočni iskorak sa rotacijom iz ramena, Vežba za rameni pojas iz stajaćeg stava-letenje, Vežba za rameni pojas, Sklekovi sa osloncem.

Trening za eksplozivnost

U sportu je važna reakcija na jednostavne ili složene situacije, a rešavanje tih situacija zavisi od vremenskog intervala koji je potreban za reakciju, što je odlučujući faktor u sportovima kao što su tenis, rukomet, fudbal i može se adekvatnim treningom poboljšati.

Eksplozivnost je pojam koji se odnosi na eksplozivnu snagu odnosno ispoljavanje maksimalne sile za minimalni vremenski period (skok, kratki sprint ili bacanje). Kombinacija brzine reakcije (eksplozivnosti) i snage je rezultat eksplozivne snage.
Jedan od metoda pretvaranja maksimalne snage u eksplozivnu je i pilometrija.

Eksplozivnost se može postići treniranjem sledećih vežbi:

1 – trčanje, visoko podižući kolena, 10s max brzinom, pauza 30s- raditi vežbe opuštanja odgovarajućih mišićnih grupa

2 – sunožnim odrazom skokovi u mestu (kolena ka grudima), 6 skokova, pauza 30s

3 – sprint 20m (5×20 m, start iz ležećeg, sedećeg, klečećeg, čučećeg i stojećeg početnog položaja), povratak na start korakom, pauza 1min

4 – poskoci na jednoj nozi (podizati kolena što više ka grudima), 15m na levoj nozi, u povratku 15m na desnoj nozi, pauza 30s

5 – odskok jednom nogom, doskok na obe u duboki čučanj, po 6 sa obe noge, pauza 30s

6 – trčanje na 100m i 200m, srednjim tempom, pauza između distanci 1 min, hodajući

7 – ”bacanje bombe” iz mesta, uz savladavanje otpora partnera, 5 zamaha i ”izbačaja” savlađujuci otpor jedne ruke partnera, pauza 30s

8 – trčanje sitnim koracima, 10s, maksimalnom brzinom, pauza 30s

9 – ”vožnja bicikla”, 10s, brzo trčanje laganim tempom – nagli prelaz u vežbu

Prvi set (vežbe se izvode bez prekida do sledećeg podizanja tj. trcanja): sklekovi 5kom, trušnjaci (sklopka) 5kom, poskok iz čučnja 5kom, sklekovi 6kom, trušnjaci (sklopka) 6kom, poskok iz čučnja 6kom, sklekovi 7kom, trbušnjaci 7kom, poskok iz čučnja 7kom.

Podižete se, sprint 50m, zatim laganim trčećim korakom 200m. Ponoviti vežbe i povećati brzinu. Najbolje je raditi u paru. Cilj je odraditi što brže, vodeći računa da ne dođe do povreda.

Kada treningom explozivne snage postižemo vrhunac forme, to se radi pred takmičenje. Trening: traje 4-6 nedelja, broj ponavljanja po vežbi 30-60s, broj serija po treningu 8-10, odmor 3-6min, nedeljno 1-2 treninga, brzo izvođenje vežbi, bez upotreba tegova i drugih opterećenja.

Trening za atletičare

Ukoliko ste profesionalni atletičar verovatno znate da je trening atletičara određen kvalitetom i kvantitetom, odmorom i takmičarskim iskustvom atletičara. Preferiraju se kraći, ali kompleksni ciklusi treninga u toku godine. Trening snage obavezan bar jedan put u toku sezone.

Pošto atletika ima puno disciplina, od discipline i zavisi kakav će biti trening. Potrebna je podela treninga na vremenska razdoblja, radi postizanja dobre fizičke kondicije i forme za takmičarski period i uopšteno za savladavanje tehnika u atletici.

Periodizovani trening bi trebao da obuhvata: bazični, specifičan i situacijski.

Bazični trening se odnosi na razvoj motoričko-funkcionalnih sposobnosti atletičara. Specifičan trening razvija sposobnosti, osobine i tehniku određene discipline. Situacijski trening predstavlja uvežbavanje tehnika i sposobnosti.
Svaki period treninga sastoji od jedne ili dve etape. Etapa se sastoji od mikrociklusa (2-6). Mikrociklus traje 1 nedelju. U toku dana moguće do 3 treninga.

Tokom treninga paziti na redosled vežbi, serija i ponavljanja; naprimer da se u treningu izdržljivosti ne pređe na vežbe za brzinu i sl. 24h oporavka nakon teškog treninga.

Važno je dobro zagrevanje na početku treninga i vežbe na kraju treninga za opuštanje mišića.

Brzinski trening: Visoki skip u mestu sa ponavljanjima 4×5 i pauzom između 1-2min; Skip s naslonom na prepreku u mestu 4×20 i odmor 2min; Start iz mesta, 5m deonice ponavlja se 6 puta uz pauzu od 1min; Trčanje s letećim startom, prva vežba 15m sa 4 ponavljanja i pauzom 2min, druga vežba 30m sa 3 ponavljanja, pauza 2-3min; Trčanje na blagoj nizbrdici 60m sa 2 ponavljanja i pauza 3-4min; Produženi sprint 120-150m bez ponavljanja sa odmorom 5-6min. Cilj treninga srednjih i dugih pruga je povećanje anaerobnog praga. Aerobno se može trčati duže i većom brzinom. Za juniore je potreban aerobni trening male kilometraže, uz brzinske treninge.

Za bacačke discipline presudna je snaga i to eksplozivna.

Trening obuhvata: bacanje kladiva različite težine; vežbe snage i jačine ramena, trupa i nogu; oblike vučenja; glavne vežbe – nabačaj, trzaj, povlačenje i čučnjevi; sprintove, skokove iz različitih položaja kao i trening sa utezima.

Trening mlađih bacača treba da bude skoncentrisan na tehniku. Čine ga vežbe sa drvenim štapovima, medicinkama (2 kg), za početnike primena laganih sprava (3-5kg) a za iskusnije (14-18god) primena laganih (5-6kg) normalnih i teških (8kg) kladiva, vežbe poboljšanja specifične kondicije, te vežbe fleksibilnosti. Sa starije od 18 godina do 200 bacanja dnevno uz kompleksan i temeljan trening. Za više informacija možete pogledati knjigu “Total Training for Young Champions” od Bompe.

Različiti oblici brzine se razvijaju od 10-13. godine. U osnovi izdržljivosti je održavanje tempa aktivnosti i izbegavanje velikog umora. Važno je pravilno disanje gde izdisaj i udisaj moraju biti prilagođeni vežbi koja se izvodi, udisati na nos a izdisati na usta.

Trening za brzinu

Brzina je sposobnost da se pokret ili niz pokreta protiv manjeg spoljašnjeg opterećenja izvede u što kraćem vremenskom periodu. Kondicijsko–koordinacijska sposobnost s najvišim koeficijentom urođenosti (zavisi od genetike).

Postoje različiti tipovi brzine: brzina reakcije, startna brzina (akceleracija), brzina zaustavljanja (deceleracija), maksimalna brzina, frekvencije pokreta (brzo izvođenje konstantno ponavljanog pokreta), brzina pojedinačnog pokreta, agilnost. Startna brzina je važna (fudbal, rukomet, košarka, tenis), gde sportista mora razviti što veće ubrzanje tela u što kraćem vremenu

Ceo proces deli se na trening: brzine reakcije, ubrzanja, maksimalne brzine, brzinske izdržljivosti. Trening brzine reakcije se zasniva na vežbama poboljšanja brzine na vidne (mačevanje, karate, boks, motosport), akustičke (atletika, plivanje), taktilne (rvanje, judo) i kinestetičke (sportska gimnastika, skokovi u vodu) reakcije.

Vežbe za ubrzanje su:

o trčanje kratkih deonica – 10-60m; za pretrčanih 10m pauza 1min, broj ponavljanja 10-15, uz variranje sprintova (startovi različitih pozicija, na različitim podlogama, itd.)

o skokovi – kratki poskoci na jednoj ili dve noge, troskoci, peteroskoci, duže serije skokova od 30m, 60m, 100m i više, sve do primene dubinskih skokova.

o Trčanja s povećanim otporom – trčanje uz brdo, primena različitih opterećenja (automobilske gume, utezi, padobrani, itd.)

o Kamikaze – za brzinsku izdržljivost, i trčanje sa tegovima. U teretani se gubi na brzini.

Maksimalna brzina trčanja zavisi od: dužina i frekvencija koraka, snage, funkcionalne fleksibilnosti, ubrzanja, pravilne tehnike trčanja. Preporučljivo trenirati u što ranijoj dobi. Trening se sastoji iz faza: razvoj max brzine sa posebnim sredstvima, razvoj racionalne tehnike trčanja, trening maksimalne brzine, razvoj specifične snage (pilometrija).

Kompleksni trening maksimalne brzine kretanja: progresivna trčanja – postupno povećanje brzine na dužini od 60-100m i zadnjih 30-40m trčati max brzinom; leteći sprint – 30m opuštenog trčanja, zatim 20-30m maksimalnom brzinom; trčanja niz brdo – povećava se frekvencija i dužina koraka, staza 80m; trčanja sa promenom tempa – 300m, napr. 30m max tempom, 50m umerenim tempom i ponavljanje ovakve serije; kordinacija trčanja – niski/visoki skip, grabeći korak, zabacivanje potkolenica, skokovi s noge na nogu i prelazak iz ovih atletskih vežbi u max sprint; kratki sprintevi iz niskog starta – do 60m, razvija se reakcija, ubrzanje i max brzina.

Kako odabrati sport

Svaki sport je lep na svoj nacin, nekom vise, nekom manje. On je takodje veoma vazan da biste bili zdravi i izgledali lepo.
Momenat odabira sporta je veoma vazan. Neki se za sport odlucuju jos kao deca, kako bi sprecili gojaznost i pravilno se razvijali.
Ali nikada nije kasno. Sport mozete da odaberete i u kasnijim godinama.
Ukoliko zelite da se bavis nekim sportom ali vam je problem da se odlucite kojim, dacemo vam nekoliko saveta, koji vam mogu pomoci.

Na prvom mestu, vrlo je vazno da pronadjate ono sto vam zaista odgovara.
Pri odlucivanju bi trebalo da krenete od toga sta volite, da li je to sport na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, odnosno da li je mesto bitan faktor po vasem misljenje za odabir sporta.

Dok se ne odlucite za neki sport, trebalo bi i da preispitate sebe da li imate neki cilj koji zelite da postignete treniranjem. Dali samo zelite da budete u formi ili zelite da oblikujete misice i dodjete do lepe figure.
Ukoliko samo zelite da odrzavate kondiciju, odnosno da bude u formi, vas izbor bi mogao da bude dzogiranje ili voznja biciklom.
Da biste dzogirali treba da odaberete dobru stazu. Mozete trcati kroz neki park ili sumicu ili pored reke. Ostacete u formi a i osecate se bolje jer boravak u prirodi, na svezem vazduhu prija svakome. Na pocetku ne morate trcati i voziti na duze relacije, mozete vremenom povecati tempo. Ovo su odlicni vidovi rekreacije.

Za muskarce dobar izbor moze biti fudbal ili kosarka gde se mnogo trci pa dolazi do zatezanja i oblikovanja misica. Tako mogu doci do veoma lepe gradje tela.
Odlican izbor su borilacki sportovi, pa i kik boks za oni koji imaju visak energije, pa se ovim putem mogu nje osloboditi. U kik boksu testira se vasa snaga i izdrzljivost. Bicete u odlicnoj formi a pritom i ojacati misice, posebno na rukama.

Devojke bi mogle da se odluce za fitnes, aerobik ili odlazak u teretanu. Ali mogu da idu i na odbojku, kosarku ili rukomet. Trenirajaci ove sportive sigurno ce dobiti misice, pa ako je to njihov cilj, trebalo bi svakako da se odluce za neki od pomenutih.
Ukoliko se pak odluce za aerobik ili fitnes, to ce im pomoci da dodju do vitke linije ali i potpuno ce se opustiti, jer fitnes je dobar i za mentalni sistem.

Na fitnesu dolazi do eliminacije negativne energije i osecace te se mnogo bolje posle treniga. To isto vazi i jogu.
Koji god sport da odaberete, necete se pokajati, ali najvaznije je da uzivate u tome, najvaznije je da niko ne utice na vasu odluku, vec da je donesete samostalno i onda sigurno necete zazaliti zbog toga. Ukoliko radite nesto sto ne volite zadovoljstvo ce sigurno izostati, ma koliko to bilo zdravo.

Golf – vrlo zanimljiv sport

Iako kod nas prilično zapostavljen, golf je danas jedan, uz fudbal i košarku, jedan od tri najpopularnija sporta na svetu. Golf je i igra strpljenja, preciznosti i smirenosti koji zahteva strategijsko razmišljanje.

Po definiciji golf je igra koja se igra na otvorenom travnatom terenu velikih dimenzija. Osnovni cilj igrača da, uz pomoć specijalne golf palice, iz što manje pokušaja ubaci lopticu u za to predviđenu rupu na golf terenu.

Preteče golfa

Premda je golf, u svom današnjem obluku, nastako još u 14 veku istoričari tvrde da se igrao još u antičkom Rimu za vreme Cezara. Zapravo reč je igri zvanoj paganica koja je izuzetno slična današnjem golfu uz bitno odstupanje u veličini loptice koja tada bila mnogo veća. Zanimljivo jeste da je i u Holandiji je zabeleženo postojanje igre Kolf dok se u 12.veku, u Francuskoj, igrala igrachole. Igra slična antičkoj paganici igrala se u srednjem veku i u Engleskoj i zvala se Cambuca.

Ko je izmislio golf

Smatra se da su ga izmislili i osmislili škotski pastiri (14.vek) dok su na pašnjacima čuvali ovce. Palice su izrađivali od drveta i koristili zečje rupe za ubacivanje loptice.

Pravila igre

U golfu je protivnčki igrač zapravo teren, koji igrač mora savladati i ubaciti lopticu u željenu rupu (“hole”) krećući s početne pozicije (“tee”) i to sa što manjeg broja udaraca. Svaki udarac loptice bez obzira na njegovu uspešnost boduje se. Golf igralište prema standardima ima 18 delova (polja ili rupa).

Sem travnate površine, golf igrališta imaju i površene prekrivene (ili napunjene) peskom tzv. “sand trap” ili bunker odnosno peščani hazard (peščana zamka).Takođe postoje vodeni hazardi odnosno površine prekrivene vodom i obeležene crvenim oznakama (jezera, ribnjaci, more itd.). Cilj ovih površina je otežati igru i pružiti igraču priliku da razvije svoje strategijske sposobnosti.

Golf oprema

U osnovnu opremu spadaju: set palica (tokom igre sme se koristiti najviše 14 palica), loptice, specijalne golf cipele, torba za opremu i eventualna dodatna oprema kao što su rukavice, kišobrani itd.

Vodeni balet

Balet na vodi ili sinhorno plivanje možda nije popularan kao recimo beli sport odnosno tenis, ali je sigurno da je u poslednje vreme počeo da se razvija. Sinhorni plivači ovaj vid aktivnosti kroz šalu i u najkraćim crtama opisuju kao igru na vodi gde su osnovni koraci “glava dole, a noge gore”.

U suštini ovo je sport namenjen uglavnom devojčicima, gde ne postoji cilj poput zadavanja gola kao u fudbalu, već kako oni vole da kažu sve je samo emocija od trenutka ulaska u vodu do kraja kompozicije. Ipak, iako danas pretežno ženski sport, sinhrono plivanje nastalo je u kasnom XIX veku i tada su takmičari bili muškarci.

Sinhrono plivanje, poznato i kao „vodeni balet” je olimpijski sport koji objedinjuje više sportova u sebi. Pre svega on uključuje plivanje, zatim gimnastiku, naravno korake baleta, akrobatiku kao i ronjenje. Dok oku običnog posmatrača izgleda jako lepo čak i po malo jednostavnu ako upitate bilo kog od sihronig plivača rećeće vam da i ovaj vid posrta poput svih ostalih zahteva dosta posvećenosti, posebno ako odlučite da se njime bavite profesionalno, jer je ipak ovo olimpjski sport a ne samo igranje u bazenu. Potrebno je mnogo odricanja jer profesionalno bavljenje bilo čime oduzima pre svega nenormalnu količinu vremena. Ponekada na trening potroše i do šest sati dnevno ponavljajući istu figuru. U redovnom programu Olimpijskih igara je od 1984. godine balet na vodi čak i jedna je od najtežih olimpijskih disciplina.

Umetničko plivanje je u okviru organizacije FINA, zajedno sa svim vodenim sportovima i ima 3 takmičarske discipline: figure (izvode ih najviše mlađe kategorije), tehničke sastave (dosta teži i namenjeni izvođenjima seniorki) i slobodne sastave.

Figure se rade individualno, dok se sastavi rade u disciplinama solo ( koje izvodi samo jedna takmičarka), duet (dve takmičarke), tim ( uključena je grupa od njih osam) i na kraju kombinacija (od četiri do deset takmičarki u vodi izvode figure).

Kajak

Možda ne previše popularan na našem podneblju, ali svakako veoma cenjen međunarodni sport jeste kajak. Kajakaštvo je sportsko rekreativna grana u kojoj sportisti sede u kajaku ili kleče su u kanuu. Okrenuti su licem u smeru vožnje, a pokreću se veslom koje nije oslonjeno na čamac, već se drži slobodno u rukama.

Istorija kajaka

Škotski pravnik i pustolov Džon Mekgregor napravio je u 19. veku prvi sportski kajak po uzoru na plovila koja su koristili Eskimi i upravo on se smatra ocem današnjeg kajakaštva. Mekgregor je 1866. osnovao Kraljevski kanu klub, a dve godine kasnije organizovao je i prvo zvanično takmičenje. Mekgregor je svoj prvi kajak nazvao Rob Roy, po junaku istoimenog romana Waltera Sccota. To ime se koristi godinama kasnije za sve čamce tog oblika i svrhe, kako u Evropi, tako i u Americi. Od Londona pa do današnjih dana, kajak je doživeo drastične tehnološke promene ali je suština je ostala ista. To je uzan, lagan čamac, koji se pomoću vesla, pokreće isključivo sopstvenom snagom…

• Prvosagrađeni kajak bio je dug 457 cm i širok 76 cm, po dimenzijama veoma sličan današnjim divljovodaškim kajacima. Takav jedan kajak, konzerviran, čuva Royal Canoe Club u Engleskoj, koji je osnovan davne 1866. god. i smatra se najstarijim kajakaškim klubom na svetu.

• Prva kajakaška regata održana je 1867. godine na Temzi i organizovao ju je Canoe Club iz Londona (1875. god. kraljica Viktorija je izdala odobrenje da se pomenuti klub može nazvati Royal Canoe Club).

• Kajak i kanu su na programu Olimpijskih igara bili u Berlinu 1936. godine, a od Londona 1948. na najznačajnijoj svetskoj sportskoj manifestaciji takmiče se i žene.
• Kajak je na igrama u Parizu 1924. godine bio demonstracioni sport. U tom gradu je 1933. organizovano i prvo prvenstvo Evrope.

• Kajakaši i kanuisti su se pre Drugog svetskog rata nekoliko puta organizovali u internacionalna udruženja, a zvanična Međunarodna federacija osnovana je 1946.

Postoji nekoliko vrsta kajaka, pa tako razlikujemo:

• Kajak na mirnim vodama
• Maraton
• Slalom
• Kajak na divljim vodama
• Polo
• Dragon boat
• Jedrenje

Umetničko klizanje najlepši zimski sport

Umetničko klizanje je jedan od najlepših zimskih sportova u kome učestvuju kako individualci, tako i parovi ili grupe ljudi . Uz muziku, na ledu oni zvode skokove, piruete, i ostale poteze. Klizači se takmiče u više nivoa, od početnika do profesionalca, na nacionalnim i internacionalnim takmičenjima.

Istorija umetničkog klizanja

Istorija klizanja seže daleko u prošlost, ali je umetničko klizanje nastalo tek sredinom 19 veka. Englez Robert Jones, je bio prvi poznati klizač u umetničkom klizanju. Ipak formu klizanja i stil izmislio je američki klizač Jackson Haines (koji se smatra ocem umetničkog klizanja) predstavio svoje slobodne i zadivljujuće tehnike sredinom 1860-ih.

Međunarodna klizačka organizacija

Međunarodna klizačka organizacija je osnovana 1892. Prvo evropsko prvenstvo,tada samo za muškarce, je održano 1891 a prvo Svetsko prvenstvo, takođe tada samo za muškarce je održana 1896 godine gde je pobedio Gilbert Fuchs. 1902, jedna žena, Madge Syers, ušla je u takmičenje po prvi put, gde je završila kao drugolasirana učesnica. ISU je odmah posle toga zabranio ženama takmičenje protiv muškaraca, ali je zato osnovao odvojeno takmičenje specijalno za dame, godine 1906. Sportska disciplina je prvi put uvedena 1908 na Svetskom prvenstvu, gde su prvu pobedu odneli Anna Hübler & Heinrich Burger. Prva olimpijada sa umetničkim klizanjem kao standardnom disciplinom održala se iste godine 1908.

Oprema

Klizaljke umetničkih klizačana vrhu imaju takozvane “zubce toe picks ili “toe rakes” koji omogućavaju skokove i određene figure. Oštrica klizaljki je oko 4mm tanka i najvažnija u čitavom sportu. Ona je oštra kao žilet da bi mogao da seče led i od nje zavisi čitav ishod takmičenja. Klizaljke umetničkih klizača su negde oko inč manje tj niže od ostalih klizača u drugim disciplinama, da bi mogli više da kontrolišu rad nogu i da bi imali više kontrole u izvođenju drugih figura.

Ostala oprema koju klizači koriste uključuje i uloške koje štite klizača od padova, ublažavajući mu pad, i bol, naročito kad uči novi skok. Još jedan deo opreme je i štitnik za klizaljke, koji se stavlja na oštricu kad klizaš želi da prošeta (npr. do podijuma) kada nije na ledu.

Odeća za klizanje obuhvata haljinu i suknju za žene. Za vežbu, klizači oba pola koriste gamašne ili tanke fleksibilne pantalone.

Povrede prilikom plivanja

Plivanje je jedna od rado primenjivanih sportskih aktivnosti jer relaksira i blagotvorno deluje na srce, pluća, mišiće, zglobove.

Plivanjem se jačaju i zatežu mišiči, postiže pravilno držanje tela i postiže lepši izgled. Ipak da bi plivanje što više koristilo zdravlju treba naučiti kako se pravilno pliva i upoznati se sa moćim povredama prilikom plivanja kao i temeraturom voda koja je najoptimalnija za ovaj vid relaksacije i fizičke aktivnosti.

Sindrom rotatorne manžetne

Prilikom plivanja dešava se da u odredjenim fazama zaveslaja u različitim stilovima plivanja, tetive mišića na prednje-spoljašnjoj strani ramenog zgloba bivaju uštinute izmedju ramene kosti i lopatičnog grebena. Ovo je povreda ramena, koja je inače i najčešća povreda kod plivača poznata pod nazivom “sindrom rotatorne manžetne”. Ponavljanje ovog pokreta tokom plivanja dovodi do inflamacije i oštećenja tih tetiva i okolnog mekog tkiva.

Uzrok ove pojave

Ovu pojavu između ostalog uzrokuje upravo nepravilna tehnika plivanja, odnosno nedovoljno smanjenje čeonog otpora što dodatno opterećuje mišiće ramena koji izvode potisak. Takođe odgovorna je i slabost mišića core-a, jer snažni i dobro kontrolisani mišići core-a omogućavaju dobro okretanje oko uzdužne ose trupa pri plivanju, što olakšava mišićima ramena vadjenje ruke iz vode na kraju pokreta potiska.

Prevencija

Prevencija se sastoji u redovnim vežbama istezanja, poboljšanju stabilnosti core-a i usavršavanju plivačke tehnike. Pri pojavi ranih tegoba ili simptoma povezanih sa rotatornom manžetnom, savetuje se smanjenje trenažnog opterećenja i što raniji pregled sportskog lekara.

Idealna temepratura vode

Kod plivanja je bitno obratiti pažnju na temeraturu vode. Idealna temperatura vode za plivanje je 25-26 stepeni, a maloj deci oko 28. Voda hladnija od 22 stepena preporučuje se samo ljudima, koji su od detinjstva navikli na hladnu vodu. Najidealnije je plivanje ujutru i to dva sata posle jela, ako je obrok bio obilniji. Leti treba biti oprezan i postepeno ulaziti u vodu.

By continuing to use the site, you agree to the use of cookies. more information

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close