Category Archives: Borilačke veštine

Kendo borilačka veština

Kendo borilačka veština

Kendo nije sport već spada u kategoriju borilačkih veština, odnosno kendo je jedan od nekoliko oblika japanskog mačevanja. Sama reč u bukvalnom prevodu znaci PUT MAČA, to je Put istine i hrabrosti, Put spoznaje samog sebe, Put oslobođenja i procišćenja. Borba počinje i završava se poštovanjem i naklonom protivniku. Ako poštuješ protivnika, poštuješ i sebe.

Kendoke

Kendoke (kako se se nazivaju ljudi koji se bave kendom) nose zaštitnu opremu. Ta oprema štiti glavu, grlo, stomak, abdomen i ruke i ti delovi su jedine dozvoljene bodovne zone. U ovoj diciplini se koristi četvorodelni bambusov mač Shinai koji se drži sa dve ruke mada postoje kendoke koje drže u obe ruke po jedan Shinai.

Kendoke se kreću specifičnim klizećim korakom po glatkim podovima sala za treniranje-Dojo-a. Kendo se uglavnom trenira u parovima sa partnerom ali u početku dok se ne savladaju osnovne tehnike i stavovi trenira se bez partnera i zaštitne opreme.

Kiai

Za razliku od ostalih borilačkih veština i sportova, kendo trening je veoma bučan. To je zato što kendoke koriste kiai (glasan uzvik), kako bi izrazili svoj borbeni duh dok napadaju. Naučno je dokazano da snažan kiai izaziva refleksnu odbrambenu i zaštitnu akciju mozga koja na neko vreme isključuje takozvane T talase koji kontrolišu mišiće i time se usporava reakcija napadača. Jak i fokusiran kiai (ne obična dreka) izaziva isti efekat kao udarac sa obe ruke po ušima koji trenutno parališe protivnika na neko vreme.

Kendo takođe razvija opažanje koje je od velikog značaja u bilo kojoj umetnosti i u životu uopšte. Oslobađamo um od prenatrpanosti idejama, nepotrebnim i opterećujucim mislima koje nas ometaju u bilo kojoj aktivnosti.

Kako je nastao Kendo?

Današnji oblik veštine Kenda nastao je iz Kenjutsu-a, ranijeg oblika veštine mačevanja kojim su se koristili drevni samuraji.Kenjutsu kao takav oblik mačevanja je star preko 1500 godina i pre njegovog nastanka mačevanje u Japanu nije bilo toliko razvijeno u smislu veštine.
Danas u svetu oko 9 miliona ljudi trenira kendo, od toga 7 miliona u Japanu gde je Kendo redovan predmet u školama.

Kako poboljšati borbene reflekse?

Kako poboljšati borbene reflekse

Ljudsko telo raspolaže različitim refleksima poput onih kada trepnemo ili kada sklonimo ruku sa užarenog šporeta. Takođe, možemo uvežbati i stvoriti nove reflekse tako što ćemo neku radnju ponavljati više puta dok ona ne postane automatizovana. Dok konstantno ponavljamo neku stimulaciju moždanih sinapsi novi refleksi se dobijaju. Da bi se takvi refleksi razvili neophodan je trening.

1) Analizirajte slabe strane vaše odbrane kojima treba poboljšanje. Nabrojte listu udaraca i napada da biste se koncentrisali na napadačke i reflekse samoodbrane. Radite na jednom refleksu određeno vreme.

2) Radite u paru sa trenerom ili partnerom i zamolite ga da sporo izvodi određeni napad. Uočite koje pokrete treba da napravite da biste blokirali napad a koje da biste ga izbegli. Potom sprečite napad i naučite kako da izvedete kontranapad.

3) Najmanje 15 minuta posvetite tome kako da se odbarnite od jedne vrste napada. Zamolite partnera da povećava brzinu napada tokom treninga.

4) Promenite taktiku samooodbrane ili metod napada. Započnite sporo i povećavajte intenzitet kako napredujete. Posvetite 15 minuta vremena radeći na jednom specifičnom napadu.

5) Nastavite sa ovim tokom četiri različita napada. Razvijte taktiku samoodbrane za svaki od njih. Nakon 15 minuta pređite na sledeći napad a celu porceduru ponovite dva puta. Uočićete kako će vaše telo zapamtiti pokrete i reagovati brže. Nastavite da vežbate sve dok radnje ne budu automatizovane.

6) Menjajte sparing partnere da biste ubrzali reflekse a sebe navikli da odgovarate na različite stilove napada. Držite se plana treninga da biste maksimalno iskoristili vreme.

7) Učlanite se u neki borilački klub. Rad sa profesionalcima je najbolji načina da savladate kontranapade i ubrzate borilačke reflekse.

Kung Fu tehnike

Kung Fu tehnike

Kung Fu je uopšteni naziv za tehnike u kineskim borilačkim veštinama (vushu). Sam termin je novijeg datuma i označava sumirane borilačke veštine u jednu celinu koju je Brus Li formirao i preneo u Ameriku i Evropu iz Kine, tek u XX veku – pređašnji naziv je Quan Fa (tehnike šakom).

Za borilačke veštine je majstor kung fu-a iz Hong Konga, govorio da je to ‘upotreba matematike ljudskog tela’. Borilačke veštine nisu sportovi. Cilj je suzbiti predpostavljeni napad u najmanjoj jedinici vremena.

Iako većina stilova vode poreklo iz manastira Shaolin, širenje Kung Fu-a po Kini doveo je do nastanka raznih pravaca. Danas u Kini postoji mnogo Kung Fu stilova.
Okvirno se stilovi Kung Fu-a mogu podeliti prema korišćenju energije (či) na:

Wai Jia ili “spoljašnji”, “tvrdi” kung fu. Na primer stilovi Shaolina, Bogomoljka (Tang Lang), Duga Šaka (Cha Quan), Pet Predaka (Wu Ching), Stil obitelji Li (Li Gar) i slično. Obično imenovani prema životinji, mestu ili obitelji koju odlikuje stil.

Nei Jia ili “unutrašnji”, “meki” stilovi. Najpoznatiji: Tai Chi Chuan, Bagua Zang i Xing Yi Quan (Forma i Um). Manje poznati sistemi su Ba Ji (Osam Ekstrema) i Yi Quan (boks namere, zvan i Da Cheng Quan). Imenovani su prema filozofskim idejama, važne su borbene vrednosti i na zapad ih nosi talas komercijalizacije.

Stilovi koji se zasnivaju na fizičkoj pripremi su tvrdi stilovi, a oni koji zastupaju razvoj unutrašnje energije su meki stilovi, a glavni iz te grupe su Tai jii, Ba qua, i Xing yi.
Druga klasifikacija kung fu-a se oslanja na geografske razlike:

Severni – dugi, niski stavovi, mnogo tehnika nogom.
Južni – kraći, viši stavove, težište na brzim i odsečenim tehnikama rukom. Klasičan primer je Wing Chun.

Koristi se i različito oružje (nunčake, kame itd.), sprave, katane, mačevi itd. Zastupljeni životinjski stilovi koji obuhvataju različite tehnike stilizovane po karakterističnim pokretima životinja. Postoji stil pet životinja koji se stalno menja po sastavu. To su: kung fu ždral, kung fu majmun, kung fu bogomoljka, kung fu tigar, kung fu leopard, kung fu petla, kung fu zmije, kung fu zmaja, kung fu leoparda itd.

Najčešći stavovi u svim stilovima Kung Fu-a su: cegongbu, gongbu, mabu, pubu, xibu.

Rvanje trening

rvanje trening

Rvanje je sportska borba između dva protivnika s ciljem da se jedan protivnik obori s pomoću zahvata ruku, snagom mišića bez udaranja. Jedan od najstarijih vidova sporta, a 708. godine p.n.e. je postao deo drevnih olimpijskih igara.

Rvanje se deli po stilovima: grčko-rimski (zabranjeni zahvati ispod pojasa), slobodni (zahvati ispod pojasa su dopušteni). Postoje i noviji stilovi. Grappling – kontrolisanje protivnika uz korišćenje predajnog hvatanja. Rvanje na plaži – rvanje u uspravnom položaju u kružnom prostoru ispunjenog peskom, s ciljem bacanja protivnika ili obaranjem na leđa. Sambo – rvački stil osnovan u Sovejtskom Savezu, koristi elemente iz različitih zemalja i borbenih stilova. Japanski sumo i američki Catch as catch can su takođe rasprostranjeni stilovi rvanja.

Za rvanje je neophodna motorika, snaga i brzina. Različite težinske kategorije daju mogućnost svima da se oprobaju u ovom sportu. Rvanje razvija artikulaciju pokreta, snagu volje, aktivira skoro sve mišiće tela i jača ih. Osnova tehnika je: napad, odbrana, kontranapad, kombinacija..

Trening mora početi dobrim zagrevanjem u vidu trčanja, čučnjeva, trbušnjaka, sklekova, kombinacije mosta, zvezde, preskoka. Zatim uvežbavanje tehnika i oprobavanje sa protivnikom. Kondicioni treninzi su vrlo bitni. Počinju dugotrajnim trčanjem 8-10.000m. Zatim po deonicama od 4000–1000m. Posle se skraćuje od 600-200m sa 4-8 ponavljanja, i na 100-30m sa 8-12 ponavljanja. Sprovode se i testovi snage. Sprave koje se koriste: tegovi, gire, gume, lutke za bacanje, traka za trčanje.

Najčešće tehnike su: borba u klinču, čvor (hamma), davljenje, dizanje uvis, obaranje, bacanje, hvat oko vrata i drugi različiti načini držanja protivnika itd. Čest je ’tuš’ zahvat gde se jedan od takmičara protivnika uspeva oboriti na leđa tako da mu obe lopatice dodiruju tlo. Bočno bacanje (čipe) može biti: ulazak u zahvat bez bacanja sa akcentom na okret noge, položaj kuka, glave i ruku; ili okret do kolena i bacanje; ili ulazak u zahvat, okret, bacanje iz vazduha (na debeli sunđer minimum 20mm). Omiljene tehnike bile su i anabastasai eis hypsos – hvat za ruku i bacanje preko ramena i akrocheirismos – lomljenje prstiju.
Svakako danas, tehnike i zabrane se razlikuju od stila do stila.

Kik boks trening

Kik boks trening

Kik boks nije preopručljivo samostalno trenirati, pogotovo ukoliko ste početnik u borilačkim veštinama. Najbolje je da posetite treninge u obližnjoj školi kik boksa i ako vam odgovara, izaberete disciplinu i krenete sa treninzima.

Discipline kik boksa su: full-contact, low-kick, tajlandski kik boks – sve tri spadaju u tvrde discipline jer zahtevaju realnu borbu sa protivnikom i odvijaju se u ringu; light-contact, semi-contact, muzičke forme, aero kik boks – spadaju u lake discipline i može da ih trenira bilo ko.
Ručne tehnike su preuzete iz boksa, jer su najefikasnije za ovaj vid borbe, pa ko je upoznat sa ovom borbenom veštinom zna da se koristi i gard (dupli tekung).

Cilj borbe u svim disciplinama kik boksa je savladati protivnika tokom borbe koristeći bolju tehniku, brzinu, snagu, ali kao i tradicionalne borilačke veštine, i kik boks zahteva poštovanje protivnika, tolerantno i časno ponašanje.
Oprema koja se koristi razlikuje se od discipline i nije ista u profesinalnom i amaterskom pristupu kik boksu. Česti su: kaciga, štitnici za zube, rukavice (otvorene, zatvorene), obuća bez tvrdog đona, štitnici za potkolenice i gornji deo stopala, bandaže, elastične trake za zglobove, kod žena štitnici za grudi, a kod muškaraca štitnici za genitalije. U profesionalnim borbama oprema je minimalizovana. Dopuštene zone udaraca su protivnikova glava, prednji, bočni, stražnji deo tela. Prilikom udarca nogom, u tajlandskom kik boksu, pravilo je da peta stajaće noge gleda u protivnika, jer tada udarate čitavim telom. U muzičkoj formi postoje i discipline s oružijem, a aero kik boks najčešće zahvata razne vrste koreografije što je vrlo pogodno za one koji žele da se bave kik boksom ’umetnički’.

Kategorije su podeljene prema polu, starosti i težini.
Borci moraju biti opušteni i mentalno jaki, što se stiče treninzima. Razvija se telo i sportski duh.

Jedan primer treninga kik boksa:

Kik boks tehnike

kik boks tehnike

Kik boks ili Kickboxing je savremeni borilački sport kog je 1970.-tih osmislio Majk Anderson kombinujući tada popularnu vrstu karatea u Americi (Point karate), sa drugim borilačkim veštinama i boksom, u cilju stvarnja borbene veštine sa više slobode.

U kik boks spada više disciplina:

· polu-kontakt (semi-contact) – kontrolisani udaraci bez korišćenja pune snage, cilj nadjačati protivnika tehnikom i brzinom..
· laki-kontakt (light-contact) – prelazna disciplina između semi i full contacta.
· puni-kontakt (full-contact) – korišćenje pune snage udarca, a nije dozvoljen udarac ispod pojasa i udaranje cevanicama, a dozvoljeno je ‘čišćenje’.
· lou-kik (low-kick ili niski udarac) – izvođenje udaraca ispod pojasa i po cevanicama.
· K1 – najpopularnija disciplina u kojoj su dozvoljeni i udarci kolenima, i udarac rukom iz okreta (Spinning Backfist).
· tajlandski kik boks (thai kick boxing) – disciplina izrasla iz tradicionalnog tajlandskog boksa (Muay thai). Udarci rukama, potkolenicama i kolenima. Karakteristika je u hvatanju i bacanju protivnika preko natkolenice. Udarci laktom su zabranjeni
· muzičke forme – modifikovana verzija kik boksa, izvođenje kata uz muziku i borba sa zamišljenim protivnikom.
· aero kik boks – kombinacija aerobika i elemenata kik boksa. Vrlo je pogodna za one koji ne žele da se bore i da se povređuju, jer možete da se upoznate sa borilačkim sportom bez opasnosti, a dodatno je zanimljivo jer koristi i plesne korake.
Takođe je propisana maksimalna jačina zvuka u decibelima kod puštanja muzike.

U tzv. tvrde discipline spadaju full-contact, low-kick i tajlandski kik boks. Borbe se odvijaju na tatamiju (tankoj strunjači) ili u ringu. U ringu se ne izvode: light-contact, semi-contact, muzičke forme, aero kik boks.

Iz boksa je preuzet gard (dupli tekung), kao i ručne tehnike. Nožne tehnike se razlikuju od škole do škole, ali najpopularniji su udarci iz salatea.
Kik boksom se bave žene i muškarci. Sport je plemenit i nije nasilan.
Evo primer nekih osnovnih tehnika i njihovo izvođenje:

Karate trening

karate trening

Karate mogu da treniraju svi od 6-90 godina života. Najbolje je trenirati u karate školi, ili bar započeti, da uvidite neke osnove tehnike, stavova, držanja, način izvođenja udaraca, blokada, poluga.
Kada steknete neko znanje možete da nastavite i sa samostalnim treniranjem.

Važno je znati tehnike, blokade, vrste udaraca, kretanje i stavove. Kate su takođe važni elementi bez kojih ne možete napredovati.
Kao i kod svake borilačke veštine važno je i disanje kao i koncentracija, kondicija, što se stiče treningom.

Početak je uvek zagrevanje. Trčanje, skokovi, čučnjevi sa kombinacijom izvođenja nekih elemenata tehnike, razgibavanje, sklekovi, trbušnjaci.

Zatim kreće učenje ili ponavljanje već naučenih elemenata tehnike individualno, pa uvežbavanje i izvođenje kata. Neki se obično i dele prema interesovanju za određeni deo karatea, tako da jedan treninga se posvećuje vežbanju kumite (sparinga) i kata.

Vrlo je bitno biti redovan na treninzima, jer se treninzi razlikuju. Jedan period se održavaju kondicioni treninzi koji stavljaju akcenat na razvijanje telesne musculature, izdržljivosti, fleksibilnosti i razgibanosti. Kasnije slede treninzi nožne tehnike, zatim ručne. ‘Laki’ treninzi su oni koji stavljaju akcenat na vežbe i tehniku koja je bliska ka duhovnoj filozofiji borilačkih veština. Takođe su izdvojeni posebno treninzi za uvežbavanje tehnike polaganja za pojas.

Evo primer jednog istočnjačkog karate treninga:

Karate tehnike

karate tehnike

Karate ili karate do (jap – put prazne ruke) je borilačka veština poreklom iz Japana. Označava borbu bez oružja u rukama. Pripada tvrdim stilovima koji ističe telesnu kondiciju, brzinu i snagu iz brzine.

Karate koristi udarce pesnicom, šakom, prstima, laktovima, kolenom, stopalom i nogama, razne blokade, poluge, bacanja, bolni hvatovi, udarci u vitalne tačke i tehnike rukovanja oružjem (kobudo). Moderni karate je više sportski orijentisan. Priznati WKF stilovi su: Shotokan, Shito-ryu, Goju-ryu, Wado-ryu. Stilovi zastupljeni u Srbiji su Shotokan i Fudokan. Postoji još mnogo tradicionalnih stilova sa Okinawe.
Moderni karate se deli na tri dela: Kihon (tehnike), Kate, Kumite (borbe).

Stavovi su: zenkutsu-dachi (prednji stav), koh-kutsu-dachi (zadnji stav),kiba-dachi (jahaći stav), neko-dachi (stav mačke), fudoh-dachi (“nepomeriv” stav), sanchin-dachi (stav “peščanog sata”), hangetsu-dachi (stav “polumeseca”), heiko-dachi (pripremni stav paralelnih stopala), heisoku-dachi (stav spojenih stopala).

Blokade su: niski blok (gedan barai – naniže), visoki blok (age uke), srednji vanjski blok (soto uke – pesnica u vidu ), srednji unutrašnji blok (ude uke – pesnica u visini grudi), unutrašnji blok (uchi-uke), blok ruke-noža (shuto-uke), odbijajući blok (nagashi-uke), “odvajajući” blok sa dve ruke (kakiwake-uke), “ukršteni” blok sa dve ruke (juuji-uke).

Udarci rukom: udarac šakom (seiken shoku tsuki), udarac šakom unapred uz iskorak (oi tsuki), udarac spoljnjom šakom (gjaku tsuki), udarac iz blizine (kizami-zuki), udarac ruke-koplja (nukite), bekhend udarac (ura-ken), udarac laktom (empi).

Udarci nogom: prednji ’lomeći’ udarac (mae-geri), kružni udarac “oko kuće” (mawashi-geri), udarac postrance (yoko-geri kekomi), lomeći udarac postrance (yoko-geri keage), zadnji odgurujući udarac (ushiro-geri).
Nivoi napada: “gornji nivo” – lice (joh-dan), “srednji nivo” – stomak (chuudan), “donji nivo” – donji stomak, genitalije (gedan).

UČENIČKE KATE: Heian-kate – sastavljene su od osnovnih elemenata sastavljenih u jednu celinu (vid borbene koreografije). Neke od osnovnih kata su: teki yoku shodan, heian shodan, heian nidan, heian sandan, heian yondan, heian godan, tekki shodan, bassai dai, empi, join, kankuu dai, hangetsu, tekki nidan.

DOGOVORENI SPARING (Kumite): je primena osnovnih tehnika u sportskoj borbi. Sprovodi se kroz osnovni (kihon) sparing (gohon kumite). To je uvežbavanje napadačkih i obrambenih karate tehnika koje su unapred dogovorene.

Karate je fantastičan za one koji počinju sa borilačkim veštinama. Nožna i ručna tehnika je slična ostalim borilačkim veštinama, lakše i temeljnije se uči kroz karate. Takođe sticanje refleksa, učenje stavova, blokada, na osnovu toga telo se fiksira, što pomaže u drugim borilačkim veštinama, jer ste već naučili osnovu i samo nadograđujete veštinu.

Judo trening

Judo trening

Judo je vrlo zahtevna borilačka veština. Nije preporučljivo samostalno treniranje jer može doći do povreda zbog nevladanja tehnikom i nedostatka potrebne opreme.

Preporučljivo je da pronađete džudo dojo u vašoj okolini, da odete na treninge, upoznate se sa veštinom i krenete na treninge ako vam sve odgovara.

Treninzi nisu skoncentrisani na udarce toliko koliko na tehniku obaranja i bacanja protivnika. Ograničena je upotreba nekih tehnika (izbačeni udarci, ograničena bacanja i parter), ali sve te tehnike su očuvane u džudo katama koje se vežbaju za majstorske pojaseve.
Pri svim bacanjima koristi se celo telo, a bacanja su klasifikovana po delu tela koji se najviše upotrebljava. Postoji 67 bacanja u džudou od čega su 40 tradicionalnih i 27 novih. Tih 40 se rade na polaganju za pojaseve, do crnog. Gušenja se rade sa kimonom i bez kimona. Poluge koje su danas dozvoljene su poluge na laktovima. Zahvati su način držanja i kontrole protivnika iz gornje pozicije pri kojoj je protivnik pritisnut na leđa.

Treninzi počinju sa kompleksnim zagrevanjem da ne bi kasnije bilo povreda u toku treninga. Vežba se na parteru, sparingovanjem i odrađivanjem kata i pojedinačno različitih tehnika odgovarajućih nivou znanja vežbača.

Judo tehnike

judo tehnike

Osnivač judo-a je Jigoro Kano. To je borilačka veština nastala kao skup probranih tehnika iz JuJutsu-a (ime za sve borilačke veštine u Japanu XIX veka). Samo značenje reči je ’Nežan put’ – ju do.
Judo je ušao u program Olimpijskih igara na Igrama u Tokiju 1964. godine, za muškarce. Za žene je uveden na Igrama u Barceloni 1992.
Džudoke treniraju u specijalnoj vrsti kimona - Judogi, a veže se pojasom – obi. Postoji 6 učeničkih (“Kyu”) i 10 majstorskih (“Dan”) rangova s pripadajućim pojasevima u boji. Džudo je veština borbe gde se slabiji, manji može golim rukama uspešno suprotstaviti jačem i većem.

Najvažniji principi su: princip neopiranja (džu princip) – «popusti da bi pobedio» ne traži opiranje protivniku i pored sopstvene, koristi se snaga protivnika, načinom kretanja (tai sabaki); princip koncentracije energije – gde se psihička i fizička energija koncentrišu u tehniku izvođenja na najslabijoj tački protivnika; princip neravnoteže – uči da je protivnik najslabiji u smeru narušene ravnoteže, gde se i plasira tehnika; princip pravog momenta – izvođenje tehnike u najpogodnijem trenutku.

Tehnika su podeljene: tehnika bacanja (nage-waza), tehnika hvatova (katame-waza), tehnika udaraca (atemi-waza). Tehnika bacanja sadrži ručna (te-waza), nožna (aši-waza), bočna-preko kuka (koši-waza), požrtvovana (sutemi-waza) bacanja. U tehniku hvatova spadaju zahvati držanja na tlu (osaekomi-waza), gušenja (šime-waza) i poluge (kansecu-waza), a tehnika udaraca sadrži udarce nogama i rukama u vitalne tačke. Sve džudo tehnike dele se i na tehnike u stojećem stavu (tači-waza) i tehnike u parteru (ne-waza). Kata je formalni vid vežbanja, gde je svaki korak unapred utvrđen i svaki pokret proračunat radi postizanja maksimalne efikasnosti u borbi.

Postoji pet grupa: Kate za učenje tehnika za randori (slobodno vežbanje) i shiai (sportsko takmičenje), Kate za učenje principa, Kate za realnu borbu, Kate iz stare škole (ju-jitsu), Kate nepriznate od strane Kodokana. Vrlo su važne tehnike pada (ukemi-waza): pad unazad – uširo ukemi, pad u stranu – joko ukemi, pad unapred – mae ukemi.

Džudo se trenira kao takmičarski olimpijski sport; veština samoodbrane; ili kao svima dostupna rekreacija.

By continuing to use the site, you agree to the use of cookies. more information

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close